Aktuelnosti

• 20

  Jan 2017

  

  Нацрт Закона о апотекарској делатности

  Нацрт Закона о апотекарској делатности – први пут после 87 година посебан закон за апотекарску делатност у Р Србији.




Нацрт Закона о апотекарској делатности

Нацрт Закона о апотекарској делатности је објављен на сајту Mинистарства здравља 11.01.2017.

Последњи матични закон који је регулисао ову област био је Закон о апотекама и надзору над прометом лекова из 1930. године. Након тога је обављање фармацеутске делатности било уређивано законима који су регулисали питања здравствене заштите, тако тренутно важећим законом:  Закон о здравственој заштити ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 72/2009 - др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - др. закон, 93/2014, 96/2015 и 106/2015).

Тренутно је у току јавна расправа поводом истог и наша канцеларија је у својству правних саветника појединих учесника јавне расправе дала коментаре на неке од чланова. Као најинтересантније издвајамо следеће. ____




• Питање доношења будуће Мреже апотека, као подзаконског акта, (члан 10) изазива доста неслагања међу репрезентативним удружењима из области фармацеутске струке. По објављеном Нацрту, Мрежу ће доносити Министар здравља на предлог Фармацеутске коморе. Критике наведеног решења се крећу у два, можемо рећи екстремна става, а оба су мотивисана чињеницом да тренутна структура чланства у Фармацеутској комори не осликава једнаку заступљеност свих заинтересованих страна. Један од предлога је да се доношење Мреже апотека повери Влади РС, без учешћа Фармацеутске коморе. То би дакле водило потпуном искључивању учешћа струковних удружења у процесу образовања Мреже. Друга варијанта која се могла чути на радним телима неких од релевантних учесника јавне расправе је да се уместо само Фармацеутске коморе у текст Закона поименице упишу и друга релевантна удружења – тренутно највећа (укупно њих четири).

Наше мишљење и предлог је да би свакако требало омогућити учешће струке у изради будућих предлога Мреже апотека. Међутим, никако не наводити удружења која су тренутно највећа, односно најбројнија. Уместо тога, у самом закону утврдити критеријуме репрезентативности удружења која могу учествовати у радним телима у име струке. Добра паралела се може направити са Законом о раду и критеријумима репрезентативности синдиката. На тај начин се може обезбедити трајност и стабилност заступљености представника струке, уз пуно уважавање чињенице кретања/промена чланства у самим струковним удружењима.




• Питање које изазива највише контраверзи око Нацрта Закона је однос прописаних услова за рад Апотекарских јединица здравствених установа и Апотека приватних пракси. Наш предлог је свакако да се изједначе услови по питању квадратуре за апотекарску јединицу и апотеку приватну праксу. Аргументи: „ Предложено решење у Нацрту Закона којим се захтева већи простор (40 квадратних метара) за апотекарску јединицу а притом се задржава постојеће решење за апотеку приватну праксу (30 квадратних метара) представља повреду равноправности. Такође не постоји ниједно суштинско оправдање за увођење овакве разлике. Велики број постојећих здравствених установа апотека је поштујући важеће прописе извршио велика материјална улагања у просторије у којима обављају делатност. Захтев да се убудуће та делатност мора обављати у већем простору мора имати суштинско оправдање, у противном се врши повреда принципа заштите стечених права. Такво оправдање је немогуће дати ако се истовремено дозвољава обављање исте делатности приватним апотекарским праксама у мањој квадратури која је до сада била прописана за све. Није исправан аргумент да се приватним апотекарским праксама дозвољава рад у само једној смени (тачније 8 часова дневно не рачунајући прековремени рад), а уколико би желели да обављају рад у две смене да би морали да испуне услов величине простора исто као апотекарске јединице. Прво, кроз институцију прековременог рада се омогућује апотекама приватним праксама да раде фактички у две смене. Ограничења максималног трајања прековременог рада из Закона о раду се неће моћи применити на апотеке приватне праксе у којима ће прековремени рад обављати сами власници, јер санкционисање кршења тих ограничења је препуштено вољи запослених од којих послодавци захтевају да врше прековремени рад у дужем трајању од прописаног. Друго, ни само ограничење на осам сати дневно за приватне апотекарске праксе нема оправдање, јер двоје запослених фармацеута рад не обављају истовремено уколико су у различитим сменама, те им не треба већи простор него што је потребно једном фармацеуту. И треће, указујемо да се у земљама у окружењу (БиХ и Република Хрватска) прописују исти услови величине простора за апотекарске јединице и апотеке приватне праксе “




• Прелазне и завршне одредбе (Члан 68.) – У објављеном нацрту прелазне и завршне одредбе су врло штуре. Претпоставља се да је намерно њихово детаљније регулисање остављено за верзију након јавне расправе. Сматрамо да би свакако требало додати одредбу у којој би се таксативно навеле све радње које ће се сматрати актима усклађивања са новим законом.

Дужи рок за усаглашавање – две уместо једне године. Рок од 2 годинe који предлажемо представља заштиту инвестиција у простор и опрему које су извршили по тада важећим прописима субјекти који су пословали до доношења новог закона.
Даље, дефинисати да постојеће апотеке које у процесу усаглашавања са новим законом морају променити локацију могу да се се преселе у радијусу од 300 метара од постојеће локације. Посебно прописати да промена адресе због потреба усклађивања (нпр. обезбеђивање веће прописане квадратуре...), неће имати третман гашења потојеће и оснивања нове апотеке као до сада, већ ће представљати само промену адресе (наравно уз поштовање прописаних процедура о утврђивању испуђености услова простора, кадра и опреме).
Наш предлог је и додавање одредбе по којој ће постојеће апотеке у процесу усаглашавања бити ослобођене плаћања такси пред свим државним органима, у поступцима спровођења обавезних измена ради усаглашавања са новим законом. Пример је промена облика обављања делатности - трансформација огранка у апотекарску јединицу због квадратуре.




• Поред наведених, постоје и друга значајна питања која привлаче пажњу не само фармацеутске и правне струке, већ и шире јавности. Учешће у јавној расправи поред тога што представља професионални изазов доживљавамо и као обавезу, обзиром да функционисање фармацеутске струке представља једно од најзначајних питања која се тичу целе друштвене заједнице.

• 10

  Maj 2015

  

  Zakon o zaštiti uzbunjivača – novitet u našoj pravnoj regulativi

  Uzbunjivanje predstavlja otkrivanje informacije koja sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje i bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.




Zakon o zaštiti uzbunjivača – novitet u našoj pravnoj regulativi

  Dana 05.06.2015. počinje da se primenjuje Zakon o zaštiti uzbunjivača (Sl. glasnik
RS br.128/2014), koji je stupio na snagu dana 04.12.2014. (u daljem tekstu: Zakon)

Uzbunjivanje predstavlja otkrivanje informacije koja sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje i bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.  Uzbunjivač može biti fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa sa svojim radnim angažovanjem (radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje, vršenje funkcije, kao i svaki drugi faktički rad za poslodavca), postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

 Navedenim zakonom regulisan je postupak uzbunjivanja kod poslodavca, postupak uzbunjivanja kod ovlašćenog organa i uzbunjivanja javnosti, kao i prava i obaveze uzbunjivača, poslodavca i drugih subjekata.

 Zakon predviđa sledeće obaveze za poslodavce:
- da svim zaposlenima i drugim radno angažovanim licima dostavi pisano obaveštenje o pravima iz ovog zakona;
- da imenuje lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem;
- da, ukoliko ima više od 10 zaposlenih, pravilnikom uredi postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, kao i da ga istakne na oglasnoj tabli i internet stranici ako za to postoje tehničke mogućnosti.


 

Rok za donošenje pravilnika je 04.12.2015.
Rok za dostavu Obaveštenja zaposlenima je 05.06.2015.
U slučaju kršenja navedenih odredbi predviđene su visoke novčane kazne za prekršaj pravnog lica I preduzetnika kao i za odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.

Uzbunjivač ima pravo na zaštitu ukoliko se kumulativno ispune uslovi predviđeni zakonom. Uz ispunjenje dodatnih uslova, pravo na zaštitu koju ima uzbunjivač, imaju i lice povezano sa uzbunjivačem, lice pogrešno označeno kao uzbunjivač, lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju i lice koje traži podatke u vezi sa informacijom.

Zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja, u smislu dostavljanja informacije za koju se znalo da nije istinita, kao i traženja protivpravne koristi uz zahtev za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje.

Zakon predviđa tri vrste uzbunjivanja:
Unutrašnje uzbunjivanje – otkrivanje informacije poslodavcu;
Spoljašnje uzbunjivanje – otkrivanje informacije ovlašćenom organu;
Uzbunjivanje javnosti – otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.

Informacija koja se dostavlja u bilo kom od ovih postupaka može sadržati potpis uzbunjivača i podatke o uzbunjivaču, ali i ne mora. Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju  i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa informacijom. Lice ovlašćeno za prijem informacije dužno je da štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača. Informacija takođe može sadržati tajne podatke – podatke koji su u skladu sa propisima o tajnosti podataka prethodno označeni kao tajni. U tom slučaju uzbunjivač ne može uzbuniti javnost već je dužan da se prvo obrati poslodavcu, odnosno rukovodiocu poslodavca.

Poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem staviti uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na: zapošljavanje, sticanje svojstva pripravnika ili volontera, rad van radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje ili stručno usavršavanje, napredovanje na poslu, ocenjivanje, sticanje ili gubitak zvanja, disciplinske mere i kazne, uslove rada, prestanak radnog odnosa, zaradu i druge naknade iz radnog odnosa, učešće u dobiti poslodavca, isplatu nagrade i otpremnine, raspoređivanje ili premeštaj na drugo radno mesto, nepreduzimanje mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica, upućivanje na obavezne zdravstvene preglede ili upućivanje na preglede radi ocene radne sposobnosti.

U slučaju nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu štete, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.

Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na podnošenje tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem mesno nadležnom Višem sudu, u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno tri godine od dana kad je štetna radnja preduzeta. Tužbom se ne može pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je poslodavac rešavao o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada. Međutim, u posebnom postupku po tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akata, uzbunjivač može isticati da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

• 07

  Maj 2015

  

  Izmenama Zakona o zapošljavanju proširen krug lica koji imaju pravo na novčanu naknadu

  07.maja 2015. stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti kojima je, između ostalog, promenjen i član 67.




Izmenama Zakona o zapošljavanju proširen krug lica koji imaju pravo na novčanu naknadu

07.maja 2015. stupile su na snagu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS” br.36/2009, 88/2010 i 38/2015) kojima je, između ostalog, promenjen i član 67. Ovim članom su definisani uslovi pod kojima osiguranici ostvaruju pravo na novčanu naknadu nakon prestanka radnog odnosa. Novina se ogleda u brisanju reči iz stava 1 tačka 1 podtačka 1) “u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju” kao i u dodavanju stava 2, kojim se proširuje krug lica koja ostvaruju pravo na novčanu naknadu. Tako da:
„Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona“, odnosno ako ponovo bude osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.




• 04

  Dec 2013

  

  Preseljenje u nove prostorije

  Advokatska kancelarija Marković i Saradnici preselila se u nove prostorije koje se nalaze u Palmotićevoj ulici u Beogradu




Preseljenje u nove prostorije

Advokatska kancelarija Marković i Saradnici preselila se u nove prostorije koje se nalaze u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Preseljenje je obeleženo koktelom a jedan od poklona bio je i novi logotip kancelarije u 3d na zidu prijemne prostorije.